logo-babun

[... proizvoda]
Naslovna » Prikazivanje članaka po tagu zen budizam

„Zen i veština gađanja iz luka“ knjiga koju je napisao nemački profesor filozofije Eugen Herigel (1884-1955) a koja je više od pedeset godina bila pravi bestseler, je jedan od prvih pokušaja da se zapadnim čitaocima predstavi filozofija zena. Profesor Herigel je ovu knjigu napisao posle nekoliko godina treniranja kjudoa, tradicionalne japanske veštine gađanja iz luka.

Objavljeno u Istočnjačka učenja
subota, 26 februar 2011 16:51

101 ZEN PRIČA - Pol Reps

Kada bi zen imao svoje spise, onda bi ova kolekcija zen tekstova, kao i sanskritskih rukopisa koji su im prethodili, mogla da polaže pravo na to da bude uključena u njih.

Ovde su u jednoj knjizi sakupljena sva iskustva zena, njegove zagonetke i prikazi stupnjeva svesnosti, zajedno sa sličnim učenjima koja su vekovima starija od zena.

Objavljeno u Istočnjačka učenja
ponedeljak, 21 mart 2011 13:29

ZEN I BORILAČKE VEŠTINE - Tajsen Dešimaru

Evo, napokon, jedne knjige o borilačkim veštinama koju je napisao istinski učitelj zen budizma. Tajsen Dešimaru je, došavši na Zapad kao autentični zen učitelj, ubrzo postao kultna figura kako za poklonike borilačkih veština koji se zanimaju za duhovni razvoj i zen, tako i za širu intelektualnu publiku. U knjizi on posebno baca svetlost na učenje samuraja.

Objavljeno u Istočnjačka učenja
ponedeljak, 21 mart 2011 13:39

PITANJA ZEN UČITELJU - Tajsen Dešimaru

Šta je zen? Šta je položaj zazen? Šta je karma? I satori? Kakva je važnost i uloga tradicije u prenosu zena, ali takođe i u našem životu danas? I šta je tačno o odnosu učenika i učitelja? Veliki japanski učitelj Tajsen Dešimaru odgovara u ovoj knjizi na ova kao i na mnoga druga pitanja vezana za filozofiju i praksu zen budizma.

Objavljeno u Istočnjačka učenja
subota, 19 februar 2011 23:27

Pol Reps

Paul Reps (1895–1990) je bio američki umetnik, pesnik, i autor. Najviše je poznat po svojoj ne-ortodoksnoj, haiku insipirisanoj poeziji, koja se bez prestanka objavljuje od 1939. godine pa sve do današnjih dana. Smatra se da je on jedan od prvih američkih haiku pesnika. Takođe, njegova zbirka zen priča je do sada neprevaziđena.

Uporedo sa pisanjem, Reps je ostvario i zavidnu umetničku karijeru. Mnoge njegove knjige sadrže umetničke crteže i slike u vezi sa tekstovima koji su uglavnom bili inspirisani zen budizmom.

Reps je puno putovao i proveo dosta vremena u Aziji. U Japanu, njegova umetnost je bila veoma priznata, i on je često odlazio u Japan da bi izlagao u galerijama i kroz svoja umetnička dela iskazivao svoje razumevanje budizma.

U poznim godina svog života, Reps je sagradio kuću na ostrvu Maui, na Havajima, gde je živeo skoro do samog kraja svog života.

Objavljeno u O autorima
nedelja, 20 mart 2011 21:59

Eugen Herigel

Eugen Herigel (Eugen Herrigel, 20 mart 1884 Lihtenau – 18. april 1955. Partenkirhen) bio je nemački filozof koji je filozofiju studirao na Carskom univerzitetu Tohoku u gradu Sendai, Japan, od 1924. do 1929. godine, gde je uveden u zen budizam. Ovo učenje je svojim pisanjem među prvima predstavio širokoj evropskoj publici.

Dok je živeo u Japanu, u periodu od 1924. do 1929. godine, on je, u nadi da će produbiti svoje razumevanje zena, izučavao kjudo, tradicionalnu japansku veštinu gađanja iz luka, pod vođstvom Ave Kenzoa (Awa Kenzo, (1880-1939), proslavljenog majstora te veštine. Jula 1929. godine on se vratio u Nemačku gde je dobio katedru za filozofiju na Univerzitetu u Erlangenu.

Godine 1936. on je objavio članak na dvadesetak stranica o svojim iskustvima pod naslovom "Viteška veština streličarstva" u jednom nemačkom žurnalu (Zeitschrift für Japanologie). Ovaj članak je kasnije bio okosnica njegovog proslavljenog dela Zen i veština gađanja iz luka. U ovoj knjizi, Herigel ne otkriva ime svog učitelja.

Profesor Herigel umro je 1955. godine. Među njegovim papirima nađene su opsežne beleške o različitim aspektima zena. Ove beleške je selektovao Herman Tauzend (Hermann Tausend) u saradnji sa Gusti L. Herigel (Gusty L. Herigel), autorovom ženom (koja je studirala japansko aranžiranje cveća) i objavio pod nazivom Der Zen-Weg. Ovu verziju je revidirao i uredio Alan Vots (Alan Watts) 1960. godine i objavio pod nazivom The Method of Zen.

Kasnije je otkriveno da  učitelj Kenzo, mada učitelj streličarstva, nije bio ni učitelj ni poklonik zen budizma. Ono što on u knjizi naziva "Veliko učenje" zapravo je bila njegova sopstvena praksa daishakyôdô, "Staza Velikog Učenja Streličarstva".

U prvo vreme, kada je 1936. godine prvi put pisao o svom iskustvu, Herigel lekcijama koje je primio od Kenzoa nije pridavao karakter zena. Međutim, kada je pročitao neke knjige od D.T. Suzukija 1938. godine, on se priklonio mišljenju da je Kenzovo učenje zapravo bilo zen. Ovakvo poistovećenje očigledno je naišlo na odobravanje profesora Suzukija, pošto je napisao uvod u posleratno izdanje Herigelove knjige.

Objavljeno u O autorima
ponedeljak, 21 mart 2011 12:09

Tajsen Dešimaru

Tajsen Dešimaru (Taisen Deshimaru) je rođen u Japanu, u prefekturi Saga 1914. godine u staroj samurajskoj porodici. Tajsena je podizao njegov deda, koji je bio samurajski učitelj pre revolucije Meiđi i njegova majka, koja je bila sledbenik budističke šinšu sekte. Tajsen Dešimaru je najviše doprineo širenju zen učenja u Evropi, naročito u Francuskoj.

Rano traganje

Mada je, za razliku od Kodo Savakija njegovog učitelja, Dešimaru imao srećno detinjstvo, već u ranim godinama osećao je snažnu patnju ovog prolaznog sveta rođenja i smrti. Praksa nembucu, koju je upražnjavala njegova majka, nije ga ispunjavala, kao ni njegovo dugotrajno studiranje hrišćanske biblije pod vođstvom protestantskog misionara. Dešimaruovi kontakti sa teolozima i sveštenicima nisu ga ispunili, jer mu se činilo da se hrišćanstvo, koje je najpre zaokupilo njegovu pažnju, beznadežno gubi u apstraktnim poetskim slikama. Hrišćanstvu je, po njegovom mišljenju, nedostajalo praktičnog duha, dok je savremenom obrazovanju (Dešimaru je završio Univerzitet u Jokohami), ograničenom vremenski uslovljenim konceptima, nedostajala duhovnost. Tragajući dalje došao je u dodir sa učenjem rinzai. Na kraju ga ni to nije zadovoljilo, kao ni biznis koji je otpočeo. Posle godina lutanja konačno je susreo soto učitelja Kodo Savakija.

Kodo Savaki

Kada je po prvi put došao kod svog učitelja, zatekao je Kodo Savakija kako sedi uspravno na prostirci, sa leđima okrenutim prema ulaznim vratima. Pošto je savladao početno zaprepašćenje – jer Učitelj je sedeo u savršenom položaju Bude, što je Dešimarua za trenutak ostavilo bez reči – on se obratio njegovoj nepomičnoj prilici. Kodo Savaki nije ništa odgovorio, dok je Dešimaru stajao na ulazu osećajući sve veću nelagodu. On je ponovo progovorio (kao kada se Eka obratio Bodidarmi prilikom prvog susreta), i opet ostao bez odgovora. No, za razliku od Bodidarme, koji je Eku ostavio da sedi dva dana pre nego što ga je udostojio odgovora, Kodo Savaki je najposle prozborio: "Očekivao sam nestrpljivo tvoju posetu." Učitelj je ove reči izgovorio ne okrenuvši se prema posetiocu, bez ijednog pokreta, ne podigavši čak ni pogled prema njemu.

Obuzet osećanjem velike radosti jer je njegovim lutanjima došao kraj i pošto je pronašao istinskog Učitelja, Dešimaru je učinio pozdravni gest gašo i u tom času postao učenik Kodo Savakija.

Sledeći stope svog Učitelja, on je svoje telo i um posvetio praksi šikantaze. Međutim, nakon američkog napada na Perl Harbur, okolnosti su navele učenika i Učitelja da se rastanu. Tajsen Dešimaru je morao u rat. Kodo Savaki je rekao na njihovom rastanku "Naša zemlja biće razorena, naš narod uništen ... i možda se vidimo poslednji put. Nastoj da, uprkos svemu, voliš ljude bez obzira na veru ili rasu." Tom prilikom Tajsen je od Učitelja dobio rakusu (tradicionalni komad odeće koji oko vrata nose zen budisti) koji je trebalo da mu donese dobru karmu.

Ratno iskustvo

Tokom rata, Tajsen Dešimaru je po zadatku išao u mnoge zemlje. Našavši se na ostrvu Bangka, nadomak Sumatre, Dešimaru je podučavao praksi zazena kineske, indonežanske i evropske stanovnike. Međutim, utučen i povređen zbog ponašanja svog naroda (japanska okuptarska armija je bezrazložno mučila i ubijala lokalne stanovnike), Dešimaru je podržao proteste naroda Bangka. Zbog toga je dospeo u vojni zatvor. Uprkos malariji, teškim vrućinama, komarcima, prljavštini, gladi i žeđi, pod pretnjom egzekucije, on je danima sedeo nepomično u zazen položaju u svojoj ćeliji.

Neposredno pre naređenja o masovnom streljanju, stigla je depeša od najviših vojnih autoriteta iz Japana, da su on i mnoštvo koje je očekivalo egzekuciju, oslobođeni.

Pošto se oporavio od malarije, Dešimaru je opet krenuo da plovi, ovog puta na ostrvo Biliton. Tek što je zaplovio, njegov brod  napali su američki borbeni avioni. Njihove bombe su direktno pogodile brod, pa je Dešimaru, koji je sedeo u šikantazi, zajedno sa brodom potonuo u more. Sasvim sam, sa beležnicom i starim rakusuom, plutao je dan i noć u moru. Na kraju ga je pronašao jedan japanski brod. Iako je njegova odeća bila sasvim pocepana, rakusu je ostao nekim čudom ostao čitav. Kao i Učiteljeve beleške, pisane mastilom.

Kada se rat napokon završio, Dešimaru su zarobili Amerikanci i poslali u jedan logor u Singapuru. Nakon više meseci strahovite patnje, Dešimaru je, zajedno sa još dvadeset hiljada japanskih ratnih zarobljenika pušten na slobodu.

Prenos

Dešimaru se ponovo pridružio svome Učitelju i ostao uz njega sledećih četrnaest godina, do njegove smrti. On se zamonašio nešto malo pre nego što se njegov Učitelj teško razboleo, a Prenos (šiho) je izvršen kada je Kodo Savaki bio na samrti. Kao materijalni dokaz, Učitelj je svom učeniku dao kesu (ručno izrađena odora za meditaciju). I tako je Učitelj Kodo Savaki obavio Prenos i predao kesu Učitelju Tajsenu Dešimaruu, 1965. godine, a to je nešto što se prenosi od Bude do Bude, od patrijarha do patrijarha.

"U Indiji, u Bodidarmino vreme", rekao je umirući Kodo Savaki, "Budizam je bio u stanju propadanja. I zato je Bodidarmin učitelj rekao svom učeniku da prenese ova učenja na Zapad. Isto tako, u Japanu je budizam sada mrtav. Sada i ti, nasledniče moj, koji poznaješ istinsko učenje Bude, prenesi ga na Zapad, da budizam ponovo procveta. Svi ljudi koji rade zazen su moji učenici."

Nakon što je glava Kodo Savakija pokopana u dvorištu nadomak dođoa, Dešimaru je sedeo nepokretan u savršenom položaju Bude četrdeset devet dana. A onda je napustio rodnu zemlju i zaputio se na Zapad.

Od vremena Bude do vremena Bodidarme prošlo je sedamsto godina, od vremena Bodidarme do vremena Dogena još sedamsto godina; a od vremena Dogena do vremena Dešimarua sedamsto godina.

Širenje učenja

Godine 1967., Dešimaru roši se zaputio u Francusku gde je, kao glavni misionar škole soto zena, podučavao sve do svoje smrti, 1982. godine. U Evropi je načio kako da istočnjačke koncepte približi zapadnjačkom umu. Objavio je dvadesetak knjiga na različitim evropskim jezicima i okupio na hiljade sledbenika iz svih krajeva sveta, uključujuči i neke velike umove sa Zapada.

Objavljeno u O autorima
nedelja, 20 mart 2011 22:17

KNJIGA PET PRSTENOVA - Mijamoto Musaši

Knjiga pet prstenova je jedan od najpronicljivijih spisa o tajnovitim veštinama borbe i pobeđivanja nastalih na tlu Azije. Napisana ne samo za majstore borilačkih veština, već i za lidere svih profesija, ova knjiga analizira procese borbe i sukoba koji se nalaze u pozadini svih ljudskih odnosa.

Objavljeno u Borilačke veštine