logo-babun

[... proizvoda]
Naslovna » Prikazivanje članaka po tagu put
četvrtak, 10 februar 2011 23:13

Lao Ce

Ime Lao Ce, pod kojim je poznat u Evropi, zapravo nije lično ime nego epitet koji se najtačnije prevodi kao „Starac“. Njegovo prezime glasilo je Li, što je veoma rasprostranjeno prezime u Kini. U mladosti zvali su ga „Er“ (uvo); kao učenjak bio je poznat pod imenom „Po Jang“ („grof Sunce“ ili „Sunce“), a nakon smrti nadenuše mu ime Tan ili Lao Tan (u bukvalnom prevodu „staro dugo uvo“ što znači „Stari Učitelj“). Čini se da je došao iz predela koja se danas zove provincija Henan, i koja predstavlja najjužniju od takozvanih severnih provincija. Najverovatnije je bio nekih pedesetak godina stariji od Konfucija, što bi značilo da je umro negde krajem VII veka p.n.e.

Radio je kao arhivar na dvoru, koji se u to doba nalazio u Luo-Jangu (Luo-Yang), u današnjoj provinciji Henan. Pripoveda se da je nekako u to doba, pomenutom dvoru naišao u posetu Konfucije, i upoznao se s njim. Mnogo toga je rečeno o susretu ova dva giganta kineske misli.

Njihov susret je pomenut ne samo u Si Ma Đianovom istorijskom delu, već se o njemu neposredno i posredno govori u knjizi Li Đi koja pripada konfucijanskoj filosofskoj školi, i u poznijem delu Konfucijeve školske pripovetke, Đia Ju (Jia Yu), kao i u relativno ranoj taostičkoj literaturi. U svakom slučaju, njihov susret se do početka vladavine dinastije Han (II vek p.n.e.) toliko urezao u svest naroda, da je njihov sastanak ovekovečen na čuvenim nadgrobnim spomenicima u zapadnom Čao-tongu (Chaodong) u blizini Đia Ksianga (Jia Xiang); ovde je Konfucije prikazan kako Lao Ceu poklanja fazana u znak poštovanja. Postoji mnoštvo zapisa o razgovoru koji se tom prilikom vodio. Svi se slažu u jednom, da je Lao Ce u manje-više omalovažavajućem tonu govorio o Konfucijevim cenjenim uzorima, herojima iz davnina, i da je pokušao da ga ubedi u ispraznost njegovih kulturnih nastojanja. Konfucije je, s druge strane, pred svojim učenicima iskazao poštovanje za mudračevu nedokučivu misaonu dubinu, poredeći ga sa zmajem koji na oblacima jezdi nebom. Tema njihovog razgovora može se donekle rekonstruisati na osnovu poglavlja Tao Te Đinga, i iz priča o Konfucijevim susretima sa „skrivenim mudracima“ u Konfucijevim Analektima, knjiga XVIII. Očigledno se ne može ništa pouzdano saznati o pravom sadržaju njihovog razgovora. Da li njihov razgovor zalazi u područje legende, kako to smatra Šavan (Chavannes) u svom prevodu Si Ma Điana (Les Memoires historiques de Se Ma Tsien, vol V, Paris, 1905, pp-300ff) - ili ne - nije lako odlučiti. Razlog više za razmišljanje predstavlja činjenica da razgovor nije neposredno pomenut u Analektima, mada se pominje nekolicina sličnih susreta.

Smatra se da je Lao Ce napustio dvor u trenutku kada su se političke okolnosti toliko pogoršale, da više nije bilo nikakve nade za ponovno uspostavljanje reda. Prema kasnijim legendama, on je, jašući crnog vola, stigao do same granice provincije, do planinskog prevoja Ksien Gu. Čuvar granice, Vin Ksi (Vin Xi), zatražio je od njega da ostavi za sobom neki pisani trag; tako je, na njegov zahtev, Lao Ce sastavio i uručio mu „Tao Te Đing“ od pet hiljada ideograma. Zatim se uputio ka zapadu, ali se ne zna tačno gde. Razumljivo da je mašta stvarala dalje legende na osnovu ove priče, prema kojima je Lao Ce otišao u Indiju i susreo se sa Budom. U kasnijim raspravama koje su se vodile između budista i taoista, svaka strana je tvrdila da je osnivač jedne religije učio od osnivača druge. U stvarnosti, međutim, planina Ksien Gu doista se nalazi u zapadnom delu nekadašnje države Džou, ali je to u srcu Kine. Svaki lični kontakt između Lao Cea i Bude je potpuno isključen: dakle, sva kasnija predanja su samo nagađanja, i ne uklapaju se u istorijsku sliku.

Ali, ni tu nije kraj nizanju legendi. Upravo iz razloga što je život „Starca“ pružao tako malo podataka za proučavanje, legende su nastavile da se nesputano šire. Njegova ličnost poprimila je gigantske razmere, i najposle izrasla u kosmičku figuru za koju se govorilo da se pojavljuje na zemlji na različitim mestima i u različitim vremenima. U ovom kontekstu nećemo se baviti smešnim igrarijama sa imenom Lao Ce (koje se takođe može prevesti kao „staro dete“).

Iz toga jasno sledi da ne možemo naučiti mnogo o Lao Ceovom radu na osnovu fragmentarnih i neproverljivih činjenica o njegovom životnom putu. Za mistika, životna Istorija - kao i sve ostale istorijske činjenice - raspršuju se poput nematerijalnih utvara. No ipak: jedna originalna i jedinstvena ličnost progovara iz aforizama „Tao Te Đinga“. Prema našem mišljenju to je najbolji dokaz o njihovoj drevnosti. Ali, kada su u pitanju takve stvari, čovek jedino može da se osloni na intuiciju; o njima ne vredi raspravljati. Na kraju, ovo pitanje nije od presudne važnosti. U svakom slučaju: „Tao Te Đing“ postoji, bez obzira na to ko ga je napisao.

Objavljeno u O autorima
četvrtak, 19 januar 2012 19:37

Čuang Ce

Čuang Ce (kin. 莊子) je bio kineski filozof koji je živeo približno u 4. veku pne. Smatra se jednim od velikih učitelja taoizma, a njegovo ime znači "učitelj Čuang".

Čuang Ce je živeo u periodu zaraćenih država, kako se naziva razdoblje kineske istorije od 475. do 223. godine pne. Pretpostavlja se da je živeo u 4. veku pne., otprilike između 370. i 300. godine pne. Bio je rodom iz grada Meng (蒙城), u državi Song (današnja provincija Henan). U to vreme na teritoriji Kine je postojalo 7 manjih država, koje su često ratovale jedne s drugima. U tom razdoblju se razvio velik broj filozofskih učenja, pa se to vreme još nazivalo i „razdobljem sto škola“.

Čuang Ce je bio savremenik Mencija i prijatelj Huj Šija. Živeo je povučenim životom, ali je ipak bio čuven po svojim idejama i spisima. Pripoveda se da je kralj Vej iz Č'ua, čuvši za njega, poslao glasnike s darovima da ga pozovu na njegov dvor, obećavajući da će ga postaviti za glavnog ministra. Čuang Ce se, međutim, samo nasmejao i rekao im:

Odlazite, ne prljajte me... Više volim da uživam u svojoj slobodnoj volji.

Kada je umrla Čuang-ceova žena, njegov prijatelj Hui Si je krenuo da mu izrazi saučešće. Našao ga je kako sedi na podu, peva i bubnja po zdeli. Kad ga je upitao zar ne oseća žalost prema pokojnoj ženi, Čuang Ce mu je rekao:

Kada je umrla, bio sam jako žalostan. Potom sam razmislio polazeći od samog početka, u kome ona nije imala ni život, ni oblik, pa čak ni svojstva. Bila je deo velike bezobličnosti. Zatim se promenila, poprimivši svojstva, pa oblik i onda život. Sada se ponovno menja i prelazi u smrt. Ove promene su jednake sledu četiri godišnja doba, proleća, leta, jeseni i zime. Sada ona počiva u velikoj kući svemira. Da idem naokolo plačući i naričući, ponašao bih se kao čovek koji ne shvata nužnost zbivanja. Zato sam prestao.

Filozofija

Učitelj Čuang je skeptičan prema dometima ljudske spoznaje, argumentujući da je život ograničen, a količina znanja neograničena. Koristiti ograničeno radi sticanja neograničenog, odraz je gluposti.

 

Priroda

Čuang Ce suprotstavlja pojmove prirodnog i ljudskog. Sleđenje prirode, izvor je vaskolike sreće i dobrote, dok je sleđenje onoga što je čovekovo izvor vaskolike patnje i zla.

Učitelj Čuang i žaba:

"Ono što je prirodno, unutarnje je. Ono što je čovekovo, spoljašnje je ... Prirodno je da volovi i konji imaju četiri noge, stavljanje ulara konju na glavu ili uzice u gubicu vola, čovekovo je delo."

Iako su razna stvorenja po svojoj prirodi različita, zajedničko im je da su podjednako srećna kad slobodno ispoljavaju svoje prirodne sposobnosti. Čuang Ce govori o dve ptice, velikoj koja leti hiljadama milja, i maloj koja jedva prelazi sa drveta na drvo, ali ipak su obe srećne čineći ono što mogu da čine. Čuang Ce zaključuje da ne postoji jednoobraznost prirode stvari, a nametanje jednoobraznosti može samo doneti patnju.

"Noge patke su kratke, ali ako pokušamo da ih produžimo patka će osetiti bol, ždralove noge su duge, ali ako pokušamo da ih skratimo, ždral će osećati bol. Stoga ne treba da skraćujemo ono što je po prirodi dugo, niti produžavamo ono što je po prirodi kratko."

 

Društvo

Ljudi, putem zakona, morala i institucija, pokušavaju da uspostave jednoobraznost i ukinu prirodne razlike. Čuang Ce se žestoko suprotstavlja upravljanju ljudima i smatra da je najbolji način upravljanja neupravljanje. On kaže:

"Znam za ostavljanje ljudskog roda na miru, ali ne i za upravljanje ljudskim rodom. Ostavljanje na miru proizlazi iz brige da ljudi ne uprljaju svoju unutarnju prirodu i odbace svoj te. Kad ljudi ne kaljaju svoju unutarnju prirodu i ne odbacuju svoj te, ima li potrebe upravljati ljudskim rodom?"

 

Sreća

Za Čuang Cea, sreća je slobodno ispoljavanje sopstvene prirode, koja se naziva Te i proističe neposredno iz Taoa. Međutim, postoje mnoge nedaće kojima se to ispoljavanje može sprečiti, poput bolesti, starosti, itd. Stoga je sreća, koja zavisi od slobodnog ispoljavanja čovekovih prirodnih sposobnosti, ograničena i stoga relativna. Međutim, zahvaljujući razumevanju prirode stvari, na mudraca ne utiču promene u svetu. Na taj način on ne zavisi od spoljnjih stvari i stoga njegova sreća nije ograničena, već se može reći da je postigao apsolutnu sreću (odnosno blaženstvo).

"Pretpostavimo da postoji čovek koji se vozi u normalnosti svemira, jaše na preobražaju šest elemenata i pravi izlet u beskonačnost, od čega on mora da zavisi? Zato se kaže da savršen čovek nema svoje ja, da duhovni čovek nema postignuća, a istinski mudrac nema imena"

 

Stvarnost

Za Čuang Cea, ono što se obično smatra ljudskom stvarnošću predstavlja samo veliki san.

"Čovek u snu pije vino, a ujutru plače i kuka. Čovek plače u snu, ali ujutro veselo kreće u lov. Dok sanja ne zna da je to san. U snu pokušava da razjasni san. Tek kad se probudi, shvata da je sanjao. Tako i nakon velikog buđenja shvatamo da je ovo veliki san. Budale umišljaju da su budni i da znaju da li su kneževi ili čobani. U stvarnosti, međutim, i vi i ja smo san. Štaviše, i sama činjenica da vam ja govorim da sanjate, sama za sebe je san... Veliki mudrac sposoban da pronikne u tu tajnu teško da će se pojaviti na ovom svetu i za deset hiljada godina."


Iza velikog sna postoji istinska zbilja u koju se stupa nakon velikog buđenja.

Preobražaj stvari

Čuang Ce sanja da je leptir ili leptir sanja da je Čuang Ce

"Jednom sam ja, Čuang Ce, sanjao da sam leptir. Lepršajući naokolo, srećan i veseo, radio sam šta mi se prohte. Ne bejah svestan da sam Čuang Ce. Odjednom, probudih se, i gle, ponovo bejah Čuang Ce. Sada ne znam jesam li čovek koji je sanjao da je leptir, ili leptir koji sanja da je čovek? Između čoveka i leptira mora postojati razlika! To je ono što se naziva preobražaj stvari."

Preobražaj stvari (wu hua) predstavlja jedan od ključnih termina Čuang Ceove filozofije. On smatra da ništa ne poseduje neki nepromenljiv kvalitet ili suštinu. Sve predstavlja samo pojavni oblik jedne jedinstvene stvarnosti koja se odvija poprimajući različite oblike samo-ispoljavanja. Ko razume preobražaj stvari uviđa da sve stvari jesu večno jedno, izvan vremena i prostora.

 

Shvatanje smrti

Za Čuang Cea, smrt je jedan od pojavnih oblika večne stvarnosti. Čuang Ceovo shvatanje ljudskog postojanja neki nazivaju "optimističkim" jer ukida i samu razliku između života i smrti. A upravo je smrt problem koji najviše uznemiruje ljudski um. Međutim, kada čovek prevaziđe egzistencijalni strah od sopstvenog uništenja, to je znak da je dospeo do stupnja „istinskog čoveka“ odnosno mudraca. Budući jedno sa stvarnošću, um mudraca nikada ne biva uznemiren.

"Mudracu nije stalo da zna zašto živi. Niti mu je stalo da zna zašto umire. On čak ni ne zna šta od toga dolazi pre a šta posle. Sledeći prirodni tok preobražaja postao je jedna određena stvar, sada jednostavno čeka dalji preobražaj. Pored toga, kada čovek prolazi kroz preobražaj, kako može biti siguran ne biva preobražen? A kada ne prolazi kroz preobražaj, kako može biti siguran da već nije preobražen?"


Čuang Ce onima koji strahuju od smrti upućuje sledeće utešne reči: "Gde god da odemo, sve će biti u redu. Spokojno ćemo zaspati, i odjednom ćemo se naći budni".

 

Delo

Glavni izvor učenja Čuang Cea predstavlja knjiga Čuang Ce, nazvana po njemu, napisana nakon njegove smrti. Knjiga je zbirka taoističkih spisa, iz različitih faza razvoja taoizma. Nije utvrđeno šta je pisao sam Čuang Ce, ali se uglavnom smatra da poglavlja koja predstavljaju misao treće faze taoizma, autentična filosofija samog Čuang Cea.

Objavljeno u O autorima