logo-babun

[... proizvoda]
Naslovna » Prikazivanje članaka po tagu kineska vojna doktrina
ponedeljak, 21 mart 2011 19:54

UMEĆE RATOVANJA - Sun Cu

Za Umeće ratovanja može se metaforički reći da je to srž vojne teorije švajcarske armije – delo koje nudi različito oružje za bilo koju situaciju, ali je njegova glavna pouka "najbolje je pobediti bez borbe". U zbijenom pakovanju pronaćićete sažete poglede o resursima, lukavstvu, motivu zarade, felksibilnosti, integritetu, tajnovitosti, brzini, pozicioniranju, iznenađenju, obmani, manipulaciji, odgovornosti, praktičnosti. Razmotrite samo jedan od brojnih Sun Cuovih saveta: "Mada ste u stanju najviše borbene gotovosti, treba da delujete nespremno."

petak, 11 februar 2011 20:43

Sun Cu

Sun Cu, „Učitelj Sun“ je počasna titula koja je data Sun Vu-u (544-496 p.n.e.) autoru proslavljenog dela „Umeća ratovanja“, možda najuticajnije knjige o vojnoj strategiji svih vremena. On je takođe jedan od najranijih realista u teoriji o međunarodnim odnosima.
U autorovom imenu slovo wu znači „vojno“ odnosno „borilačko“ kao u wu shu - borilačke veštine.

Istorijska figura

Izvor podataka kojima danas raspolažemo o životu Sun Cua jeste jedna biografija koju je napisao istoričan Sima Čian (Sima Qian), koji ga opisuje kao generala koji je živeo u državi Vu u 6. veku p.n.e, i koji je bio savremenik jednog od najvećih kineskih mislilaca antičkih vremena – Konfucija. Prema predanju, Sun Cu je bio pripadnik šija. Ši je naziv za kineske aristokrate bez poseda, potomke onih aristokrata koji su bili izgubili svoje posede tokom teritorijalne konsolidacije koja se dogodila u vreme Prolećnog i Jesenjeg perioda. Za razliku od većine šija, koji su bili putujući učenjaci, Sun Cu je radio kao najamnik (profesija slična današnjem vojnom savetniku). Prema predanju je kralj Vua Helü, učinio Sun Cua generalom negde 1512. godine, kada je ovaj dovršio svoju čuvenu raspravu o vojnim pitanjima. Ono što je danas poznato kao „Umeće ratovanja“ nosilo je naziv „Sun Cu“ – jer, stavljanje ime autora umesto naziva nekog dela bila je uobičajena kineska praksa pre perioda Čin (Qin). Nakon njegovog postavljenja je kraljevstvo Vu, koje je bilo divljačko i necivilizovano, postalo jedno od najmoćnijih država jer je uspelo da osvoji državu Ču, jednu od najmoćnijih država Prolećnog i Jesenjeg perioda. Sun Cu, koji je uvek priželjkivao miran i spokojan život, odjednom je nestao kada je kralj Helü konačno osvojio Ču. Stoga je tačan datum njegove smrti ostao nepoznat.

Umeće ratovanja

 Savremeni kineski naziv „Sun Cu-a“ (prvobitni naslov knjige „Umeće ratovanja“) je „Sun-ci ping fa“. „Sunci“ je savremeni način izgovaranja imena „Sun Cu“. „Ping fa“ može se prevesti kao „princip primene sile“, „vojne metode“, „vojne procedure“ ili „borilačke veštine“. Negde oko 298. p.n.e. istoričar Džuang Đi (Zhuang Zi) je zabeležio da je Sun Cuova teorija uvrštena u tehnike borilačkih veština, kako napadačkih tako odbrambenih, kako u oružanom sukobu tako i onome u kome se oružje ne koristi. Njegov „ping fa“ predstavljao je filozofsku osnovu onoga što danas nazivamo azijskim borilačkim veštinama. Francuski prevod iz 1722, prvi prevod „Sun Cua“ na neki evropski jezik, nosio je naziv „Art Militaire des Chinois“ i verovatno izvršio uticaj na engleske prevode najčešće naslovljene sa „Umeće ratovanja“.

Istorijska pozadina

Najviše o istorijskoj pozadini „Sun Cua“ može se pročitati u uvodu jednog izdanja „Umeća ratovanja“ iz 1910. čiji je prevodilac Lajonel Gils (Lionel Giles), a ta knjiga se može besplatno skinuti sa sajta Projekat Gutenberg (Project Gutenberg). U Gilsovom uvodu on se bavi zbrkom koja vlada po pitanju istorijske pozadine Sun Cua. Godine 1972. pronađen je set tekstova urezanih na bambusu u jednoj grobnici blizu Linji-a u Šandongu. Oni su omogućili da se potvrdi autentičnost poznatog dela teksta i da se mu se pridodaju novi, do tada nepoznati odeljci. Ova verzija je nastala negde između 134. i 118 p.n.e. što opovrgava starije teorije da su neki delovi teksta dopisani mnogo kasnije.
Dve najviše čitane kineske verzije „Umeća ratovanja“ predstavljale su izvore za prevođenje knjige na engleski i druge jezike. Tek 1970. nastala je nova potpunija verzija u Taipeju, kao kompilacija oba teksta sa dodatkom nekih skorašnjih arheoloških istraživanja. Ovo delo je poznato pod imenom „Kompletna verzija Sun Cuovog Umeća ratovanja“, namenjeno je Kancelariji nacionalne odbrane za istraživanja i proučavanja, i ono predstavlja izvor za neke novije i potpunije prevode ovog dela.

„Umeće ratovanja“ je jedna od najpopularnijih zbirki vojnih tekstova u istoriji. Drevni Kinezi dugo godina su „Umeće ratovanja“ smatrali osnovnim delom za svakoga ko se bavi vojnim temama i pitanjima, i ono svakako spada među najvažnije zbirke tekstova, odnosno knjiga u kineskoj literaturi. Kaže se da su i Mao Ce Tung i Josif Staljin svakodnevno čitali ovu knjigu kada su ratovali.

Objavljeno u O autorima
petak, 11 februar 2011 21:10

Sun Pin

Sun Cuovo Umeće ratovanja i Sun Pinova Veština ratovanja su dva slavna dela drevne Kine. Sun Cuovo delo Umeće ratovanja, sa svojih trinaest poglavlja, već duže vremena se visoko kotira širom sveta kao „klasično delo vojne doktrine“ a njegov autor Sun Cu (ili učitelj Sun), čije puno ime je Sun Vu (武) bio je poštovan kao „mudrac rata“. Koliko je poznato, njegova knjiga je do sada prevedena na 27 jezika. Sun Pin (臏), autor Veštine ratovanja, bio je potomak Sun Vua, možda unuk ili praunuk, a ipak se njegovo razmišlja­nje o vojnoj strategiji i taktici kreće duž iste linije, sledeći svog mnogo slavnijeg pretka. U to vreme, pored pisane reči, znanje se prenosilo sa kolena na koleno usmenim pripovedanjem, kroz takozvano „porodično školovanje“.

 

Sun Cua i Sun Pina deli više od 160 godina, pošto je prvi živeo pre oko 2500 hijada godina za vreme Razdoblja proleća i jeseni kineske istorije, kada je zemlja otpočela tranziciju sa robovlasničkog ka feudalnom društvenom uređenju, dok je potonji živeo tokom Razdoblja zaraćenih država, 160 godina kasnije, kada je feudalizam već bio čvrsto utemeljen. Obojica su bili žite­lji države Ćhi (齐). Pošto je delovao uglavnom u državi Vu (吴), istoričari su Sun Vua nazvali „Vu Sun Cu“ (učitelj Sun iz Vu-a) a Sun Pina „Ćhi Sun Cu“ (učitelj Sun iz Ćhi-a). Međutim, za vreme nemirnih godina koje su usledile nakon pada dinastije Han (25-220 n.e.), Sun Pinova knjiga o veštini ratovanja bila je izgubljena. Zbog toga, kad god se govori o kineskom umeću ratovanja, misli se uglavnom na delo učitelja Sun Vua.
 
Sa gubitkom Sun Pinove Veštine ratovanja, tokom viševekovne vladavine dinastije Sung (10-13 vek), sve više su se raspirivale rasprave u vezi toga da li zaista postoje dva Sun Cua. Neki kineski i japanski učenjaci tvrdili su da se zapravo radi o jednoj istoj osobi, i da su dve knjige o umeću ratovanja delovi jedne knjige. Drugi su, pak, verovali da je pravi autor Sun Cuovog Umeća ratovanja Sun Pin. Debate povodom ovih pita­nja produžile su se sve do kraja šezedesetih godina prošlog veka.
U aprilu 1972. godine, međutim, tokom iskopavanja grobnice iz dinastije Han pod rednim brojem 1, u Jinćhuešanu (Planina srebrnog vrapca), okrug Linjiu - provincija Šantung, arheolozi su iskopali dve vrste bambusovih letvica za koje je utvrđeno da datiraju iz ranog perioda dinastije Zapadni Han. Na jednoj je bio prepis Sun Cuovog Umeća ratovanja, a na drugoj Veština ratovanja od Sun Cua iz Ćhija. Simultano otkriće dva različita spisa o umeću ratovanja u istoj grobnici, predstavljalo je nepobitan dokaz da su dvojica Sun Cua zaista postojala - i to kao Sun Vu i Sun Pin, i da je svaki napisao svoju knjigu. Magla koja je tako dugo obavijala ovo pitanje konačno je bila razvejana.
Nakon brižljive restauracije, bambusove letvice sa Sun Pinovom Veštinom ratovanja su se konačno pojavile u formi knjige. Knjigu je objavila izdavačka kuća Kalčral reliks pres (Cultural Relics Press) 1975. godine i nazvana je Sun Pinova Veština ratovanja, da bi se razlikovala od Sun Cuovog Umeća ratovanja.
Ovo izdanje Sun Pinovog dela sastojalo se iz dva dela, od kojih je svaki sadržao 15 poglavlja. Deset godina kasnije, ista izdavačka kuća objavila je novo izdanje sa samo 15 poglavlja ispisanih na bambusovim letvicama koje su nađene u grobnici br. 1 dinastije Han kod Jinćhuešana. Svih 15 poglavlja iz dela II bila su izbačena, ali je pridodato poglavlje nazvano Vu đijao fa („Pet načina obučavanja trupa“). Toj promeni doprinela je činjenica da se u svih petnaest poglavlja Dela I pojavljuje rečenica „Sun Cu je rekao“ ili „Kralj Vej je rekao“ (prim.prev. Kralj Vej je bio vladar države Ćhi koji je neprekidno konsultovao Sun Pina o ratnim pitanjima), iz čega proizlazi da se samo taj deo može sa sigurnošću identifikovati kao Sun Pinova Veština ratovanja. U preostalih 15 poglav­lja dela II ne pojavljuju se takve fraze, zbog čega je teško utvrditi njihovo autorstvo.
U vreme iskopavanja, ni Sun Vuovo Umeće ratovanja nije bilo kompletno, a bambusove letvice na kojima su zapisana oba dela bile su ozbiljno oštećene. Međutim, pošto je Sun Cu: Umeće ratovanja već duže vreme cirkulisalo u mnogim verzijama, ta oštećenja nađenog prepisa na bambusovim letvicama nisu uticala na ono što je već bilo zaživelo kao razumljiva i sistematična vojna teorija, a koje se oslanjalo na još neke prepise. Međutim, stvar je drugačija kada se radi o Sun Pinovoj Veštini ratovanja, jer se u tom slučaju možemo osloniti samo na ono što je nađeno na bambusovim letvicama, bez mogućnosti provere pomoću nekog drugog teksta. Zato se ne može očekivati da pronađeno u potpunosti odražava Sun Pinovo razmišljanje o vojnim stvarima. Takođe, trenutno ne postoji način da se utvrdi da li je originalno delo imalo još nekih poglavlja i kakav im je bio sadržaj.
Ipak, tekst koji imamo predstavlja dokaz da se Sun Pinovo razmišljanje o vojnim pitanjima uveliko podudara sa razmišljanjem njegovog slavnog prethodnika Sun Vua. U poglavlju Thien Đijeva pitanja o palisadama, tvrdi se kako je „vojna dok­trina učitelja Suna bila demonstrirana u državama Vu i Jue, a javno proklamovana u kraljevini Ćhi. Oni koji poznaju njegov metod delovaće u skladu sa nebom i zemljom“. Ovo je, dakle, potvrda ratničke veštine obeju učitelja koji su nosili isto ime – Sun, a koju je izrekao jedan od Sun Pinovih najbližih učenika. Njihova veština ratovanja je najpre izložena i proverena od strane Sun Vua u ratu između država Vu i Jue, da bi kasnije bila razrađena i unapređena od strane Sun Pina u ratu između država Ćhi i Vei. Pokazalo se da je njihov pristup potpuno u skladu sa objektivnim zakonima ratovanja.
Kao i Sun Cuovo Umeće ratovanja, i Sun Pinova Veština ratovanja bavi se naukom strategije, razotkrivanjem zakona koji upravljaju vojnim po­slovima, izlažući ideje koje su daleko ispred svog vremena. Sun Vu se smatra rodonačelnikom vojne nauke u Kini. Od njegovog vremena napisano je 3000 dela o umeću ratovanja, od kojih je nekih 1000 još uvek u opticaju. Uprkos tome, razmi­šljanje jednog i drugog Suna o vojnim stvarima i njihova dva dela, koja tvore glavni tok kineske vojne veštine, svakako su nešto najbolje što je Kina iznedrila na tom polju. Prvo načelo koje su obojica prihvatali jeste uzdržanost i obazrivost u pristupu ratnim pita­njima. Sun Cu je rekao, „Rat je pitanje od vitalnog značaja sa neku državu, pitanje života i smrti, put opstanka ili propasti. Otuda, to je stvar koje iziskuje brižljivo ispitivanje.“ Slično tome, Sun Pin je istakao, „Rat je problem koji zahteva pažljivo proučavanje“. Sun Pin je isticao važnost prirode samog rata.„Niko“, pisao je on, „ne može naterati neku vojsku da se bori efikasno ako učestvuje u nepravednom ratu (Prijem kod kralja Veja)“. Sun Pin je istakao, „Oni koji vole rat, dovešće zemlju do uništenja, a oni koji žude za pobedom, naneće joj sramotu.“ On je tako izneo zapaža­nje da je „odbojnost prema ratu najviši vojni princip (Izbor elitnih trupa)“. Iz toga se jasno vidi da je Sun Pin bio protiv ratnohuškačke politike. Ispravan stav bi bio da se u rat kreće samo u nedostatku drugog izbora („Faktor ‚Neba‘ u ratu“). Kineski vojni stručnjaci su rat uvek smatrali nepovoljnim i opasnim, insistirajući na tome da je svrha izučavanja rata njegovo okončanje. Kao što je rečeno: „Zna se, još od pradavnih vremena, da poznavanje veštine ratovanja ne znači i ratobornost.“
Drugo bitno načelo kineske vojne veštine jeste „spoznaja puta (tao) vođenja rata, istraživa­nje zakona koji upravljaju vođenjem rata. U vezi ovog pitanja Sun Vu je u Umeću ratovanja rekao: „Prema tome, ukoliko vam staza rata garantuje pobedu, ispravno je da se zalažete za njega čak i ako vladar nije za takvo rešenje. Tamo gde staza rata ne obećava pobedu, ispravno je da se uzdržavate od takvog rešenja čak i ako vladar insistira na njemu(Teren)“.
On ovu tačku, međutim, nije stigao da razradi. Na Sun Pinu je ostalo da objasni „stazu“ u konkretnim terminima. „A onaj ko je ovladao tom veštinom (ratovanja) poznaje put Neba i zemlje, uživa podršku naroda i potpuno je svestan situacije u kojoj se nalazi neprijatelj. On zna kako da razvije svoj borbeni poredak kad je na to primoran. On se upušta u borbu kad je pobeda izvesna, a u suprotnom se uzdržava od nje. Takav zapovednik je pravi general, dostojan svog vladara (Postavljanje borbenih poredaka).“
Prema tome, vreme, mesto, raspoloženje naroda, moral vojnika, položaj neprijatelja, taktike i mogućnosti, sve to čini sastavne delove zakona ratovanja.
Od ovih načela drevne kineske vojne doktrine svet sigurno ima koristi i danas, a imaće i u budućnosti. Ratovanje se mora istraživati i kada treba obezbediti mir, ali i onda kada se vojni barjak zavijori u cilju odbrane protiv agresora.
Sun Pinova Veština ratovanja se oslanja na Sun Cuovo razmišljanje o ratu, ali ga i unapređuje, sumirajući ratna iskustva pre i tokom Razdoblja zaraćenih država (475-221 p.n.e.). Šesnaest poglavlja u ovom izdanju Sun Pinove Veštine ratovanja bazirana su na izdanju Kalčral reliks presa iz 1985. godine, dok je 15 poglavlja u dodatku iz izdanja koje je prvi put objavljeno 1975. godine. Prevod je na engleski jezik. Nažalost, još dva poglavlja na izuzetno oštećenim bambusovim letvicama bila su potpuno nečitka, te stoga nisu prevedena.
Objavljeno u O autorima
sreda, 09 mart 2011 20:04

VEŠTINA RATOVANJA - Sun Pin

Sun Pinova Veština ratovanja smatra se delom koje nimalo ne zaostaje za mnogo slavnijom vojnom raspravom Sun Cua. Kao i Sun Cuovo Umeće ratovanja i Sun Pinovo delo bavi se vojnom strategijom, razotkrivanjem zakonitosti ratne veštine, te idejama koje su i danas aktuelne i prime­njive u ratu. Takođe, kroz knjigu provejavaju biseri drevene kineske mudrosti.

Objavljeno u Borilačke veštine
ponedeljak, 21 mart 2011 19:21

UMEĆE RATOVANJA - Sun Cu

Klirijev prevod Sun Cuovog 2000 godina starog Umeća ratovanja osavremenjava ovaj važan kineski klasični spis. U njemu nema nijedne prevaziđene maksime, nijednog maglovitog i nejasnog saveta. „Najbolje je pobediti bez borbe” govorio je Sun Cu. Po njemu, rat i život dešavaju se u isto vreme. Savladajte načela iz ove knjige, i možete baciti sve savremene naslove iz menadžmenta.“ - Njuzvik

Objavljeno u Borilačke veštine