logo-babun

[... proizvoda]
Naslovna » Prikazivanje članaka po tagu joga
petak, 26 novembar 2010 21:14

AUTOBIOGRAFIJA JEDNOG JOGIJA - Jogananda

Paramahansa Jogananda, učenik Šri Juktešvara, koji pripada lozi učitelja čiji je začetnik legendarni večni jogin Babađi, u knjizi opisuje svoje susrete sa himalajskim joginima, svoje naukovanje kod Šri Juktešvara, susret sa besmrtnim Babađijem i svoje prosvetljenje. To je ujedno i jedan od najlepših literarnih opisa samadija, najvišeg stanja svesti koja ljudska bića mogu dostići.

Objavljeno u Istočnjačka učenja
utorak, 15 mart 2011 18:09

KONCENTRACIJA - Ernst Vud

Prodato u 5.000 primeraka. „Gospodin Ernst Vud je odlično poznat i kao pisac i kao predavač na temu obrazovanja i religije. Koncentracija je predmet u koji je on dobro upućen, i njegovo delo je od izuzetnog značaja za ozbiljnog pregaoca. Ono je sjajno osmišljeno i napisano i, što je najvažnije, ukoliko se dati metodi ispravno slede, ne dovodi ni do kakvih fizičkih, mentalnih ili moralnih poremećaja. Stoga ga srdačno preporučujem svima koji žele da ostvare kontrolu uma.”

Ani Bezant

Objavljeno u Biblioteka Praksis
ponedeljak, 09 maj 2011 18:15

HATA JOGA PRADIPIKA - Svami Devananda

„Cilj jogičkih praksi je da podignu nivo vašeg života, da vozilo vašeg duhovnog razvoja ubace u prvu brzinu. Tada možete preći u drugu brzinu, možda i u treću, a onda, nakon početnih uspona, već možete bezbedno krstariti po bregovima.

Objavljeno u Istočnjačka učenja
subota, 15 januar 2011 17:49

KONCENTRACIJA - Ernst Vud

5.000 PRODATIH PRIMERAKA U SRBIJI. Da li želite da uspete u životu? Da li hoćete da ovladate tehnikama za ostvarenje ciljeva? Da li možete da kažete sebi „biću bogat, moćan, slavan i pun vrlina”? Onda je ovo štivo za vas.

Objavljeno u Praktične knjige
utorak, 22 mart 2011 18:29

PILATES NA LOPTI - Kolin Krejg

Kolin Krejg, kvalifikovana instruktorka pilates metoda, u knjizi „Pilates na lopti“ nudi nam jedinstvenu sintezu pilates metoda i vežbi na lopti. Ovaj novi revolucionarni način vežbanja s loptom upoznaje nas sa sasvim novim načinom postizanja kondicije kroz vežbe niskog intenziteta, ali izuzetne delotvornosti.Pilates metodom vežbanja na lopti uravnotežujemo telo kroz razvijanje površinskih dugih mišića, jačanje slabijih dubokih mišića, kao i radom na pravilnom držanju, pokretljivosti i stabilnosti kičme.

Objavljeno u Praktične knjige
subota, 19 februar 2011 23:29

Ernst Vud

Profesor Ernst E. Vud (Ernest Egerton Wood - rođen 18. avgusta 1883. u Mančesteru, Engleska, umro 17. septembra 1965. godine u Hjustonu, SAD) bio je poznati jogin, uvaženi član Teozofskog društva, stručnjak za sanskrit i autor brojnih knjiga o jogi, koncentraciji i mnemotehikama.

Obrazovanje

Vud se obrazovao na Koledžu za tehnologiju u Mančesteru, gde je studirao hemiju, fiziku i geologiju. Pošto se rano zainteresovao za budizam i jogu, počeo je da uči sanskrit.

Ernst Vud se pridružio Eni Besant (Annie Besant), Džidu Krišnamurtiju (Jiddu Krishnamurti) i njegovom bratu Nitjanandi prilikom njihove posete Engleskoj, 1911. godine.

Kao mladić, Vud se zainteresovao za teozofiju, nakon što je odslušao nekoliko predavanja koje je održala Eni Besant, čija ličnost je na njega ostavila snažan utisak. On se pridružio mančesterskoj loži, a 1908. godine je sa Eni Besant, koja je u međuvremenu postala predsednik Teozofskog društva Adijara, otišao u Indiju. Vud je, zajedno sa Čarlsom Vebsterom Ledbiterom (Charles Webster Leadbeater),  postao jedan od njenih glavnih saradnika.

Vud se osvrnuo na Ledbiterovo otkriće Krišnamurtija, koga je on ubrzo proglasio za nosač "dolazećeg svetskog učitelja". Vud je svoja zapažanja oko ovog otkrića zapisao u svojoj autobiografiji "Da li ovo teozofija...?", objavljenoj 1936. godine, kao i u dva članka koja je potom objavio.

Na predlog Eni Besant, Vud se posvetio podučavanju, pa je nakon 1910. godine vršio službu kao upravnik nekoliko škola i koledža koje je osnovalo Teozofsko društvo. Vud je postao profesor fizike, kao i upravitelj Nacionalnog koledža Sinda i predsednik koledža u Madanapalu. Vud je promovisao teozofske ideje, držao predavanja i objavljivao brojne članke, eseje i knjige o različitim teozofskim temama, priredivši, između ostalog, skraćeno izdanje Tajne doktrine, remek-dela Helene Petrovne Blavatske. Svoja predavanja održavao je širom Indije, a proputovao je i mnoge druge zemlje Azije, Evrope i Amerike. Nastavio je da prebiva u Indiji sve do kraja Drugog svetskog rata, kada se preselio u Sjedinjene države.

Vud je izgubio iluzije u pogledu budućnosti opstanka Teozofskog društva i počeo da izučava klasike joge. Nakon afere sa Krišnamurtijem, koje je prouzrokovalo cepanje društva posle smrti Eni Besant 1933. godine, Vud se kandidovao za predsednika Teozofskog društva. Na izborima ga je pobedio Džordž Erundejl (George Arundale), jedan od Ledbiterovih bliskih saradnika u kampanji koju je Vud opisao kao prljavu  i sumnjivu. Pošto se razišao sa teozofima, impresioniran sada već zrelim i nezavisnim misliocem Krišnamurtijem, Vud se okrenuo jogi.

Joga

U Indiji, Vud se susreo sa mnogim joginima i hindu panditima. Kao praktikant joge, vegetarijanac i antialkoholičar (ovaj životni stil je prihvatio nakon što je pročitao Svetlost Azije od Ser Edvina Arnolda), naišao je na topao prijem indijskih jogija, od kojih su mnogi postali njegovi prijatelji i savetnici. S početka svog boravka u Adijaru, starešina vedantskog manastira Šri Šringeri Šivaganga Samastanam iz provincije Misor počastvovao je Vuda titulom Šri Satvikagraganja, u znak priznanja njegovog požrtvovanog zalaganja da uvede svoje indijske učenike u sanskrit.

Vud nije zvanično postao učenik bilo kog indijskog učitelja. Međutim, tokom njegove posete Nju Jorku 1928. godine, on je ponovo sreo Krišnamurtija, koji beše napustio Teozofsko društvo i postao nezavisni učitelj, odbacivši ceremonije i okultnu hijerarhiju stvorene od strane rukovodećeg tela Teozofskog društva. Ovaj susret je na Vuda snažno uticao i on se vratio klasičnoj literaturi o jogi kao izvoru nadahnuća. Preselio se u Ameriku, gde je kraće vreme službovao kao predsednik i dekan Američke akademije za studije o Aziji u San Francisku, a kasnije se preselio u Hjuston, država Teksas, gde je radio za Hjustonski univerzitet. Sa svojom ženom, Hildom, Vud je osnovao Vudovu školu koja se bazirala na metodu Montesori.

Ubrzo nakon svog dolaska u Indiju Vud je počeo da prevodi indijske klasike, između ostalog Garuda Puranu. Kasnih dvadesetih godina prošlog veka, on je započeo obimno istraživanje indijskih klasika uz pomoć nekolicine indijskih učenjaka, što je dovelo do publikovanja brojnih prevoda slavnih joginskih tekstova poput Bhagavad Gite, Patanđalijevih Joga sutri, Šankarijine Viveka Čudamani.

U svojim komentarima na ove prevode, Vud je nastojao da drevne filozofske ideje približi savremenom čoveku. Njegova pisanja sadrže mnoge reference na njegova lična praktična iskustva u ovim stvarima. Pored njegovih konciznih spisea o jogi, kao što je Joga u izdanju Pingvina 1959. godine, te ranijih pisanja o koncentraciji i pamćenju, Vudovo delo predstavlja  sveobuhvatan uvod u klasične tekstove rađa joge, joge uma, uz krajnje obazrivu upotrebu sanskrtskih izraza.

Vud je umro 17. septembra 1965. godine, nekoliko dana nakon što je završio svoj prevod Šankarijine Viveka Čudamani, koja je posthumno objavljena pod naslovom Vrhunac indijske misli.

Objavljeno u O autorima
ponedeljak, 09 maj 2011 19:09

Svami Višnu Devananda

Svami Višnu-devananda je rođen u Kerali, u južnoj Indiji 1927. godine. U Šivananda Ašram u Rišikešu u Himalajima, došao je 1947. godine. Tu je živeo i radio sa svojim učiteljem, Svami Šivanandom.

Mnogi ga smatraju jednim od najvećih svetaca savremenog doba, zato što je u stanju da u svakom svom učeniku otkrije njegove sposobnosti i posebne talente. On zna da ih ohrabri i daruje duhovnu hranu. Pod njegovim stručnim vođstvom, nesavršeni i nezreli aspiranti uspevaju da usavrše i razviju svoje skrivene talente. Učitelj vidi u svojim mladim učenicima njihove posebne sklonosti kroz treninge Hata joge. Treninzi Svami Višnu-devanande su usmereni da razviju njihove inherentne kvalitete. On je naimenovan za prvog Profesora hata joge na Šivananda Joga Vedanta Forest Akademiji.

Istovremeno, on je usavršio svoje vlastite prakse, savladavši puno teških i naprednih hata joga tehnika: asana, pranajama, mudri, bandi i krija.

Ali, kako je on naučio sve te drevne prakse koje su u velikoj meri bile izgubljene za savremeni svet? Svami je često puta na to pitanje odgovarao: „Moj Učitelj me je dodirnuo i otvorio je moje intuitivno oko. Svo to znanje mi se vratilo iz prošlih života.”

1957. godine, Svami Višnu-devanandu je njegov učitelj poslao na Zapad sa rečima: „Ljudi čekaju”. On je doneo svoje znanje o Jogi i postao svetski misionar, ekspert u hata i rađa Jogi. On je osnivač Međunarodnog Šivananda Joga Vedanta Centra i neumorni borac za svetski mir. Svami je takođe autor dugo vremena izuzetno dobro prodavanih knjiga „Complete Illustrated Book of Yoga” i „Meditation and Mantras”, i inspirator nastanka knjige „Sivananda Companion to Yoga”.

Objavljeno u O autorima