Paramahansa Jogananda, učenik Šri Juktešvara, koji pripada lozi učitelja čiji je začetnik legendarni večni jogin Babađi, u knjizi opisuje svoje susrete sa himalajskim joginima, svoje naukovanje kod Šri Juktešvara, susret sa besmrtnim Babađijem i svoje prosvetljenje. To je ujedno i jedan od najlepših literarnih opisa samadija, najvišeg stanja svesti koja ljudska bića mogu dostići.

Ova knjiga nije knjiga recepata kojih se treba doslovno pridržavati da bi se pronašla trajna sreća. Ona daje opšte, a istovremeno i duboko lične savete koje svako od nas može i treba da primeni na svoj način i u skladu sa svojim potrebama. Stoga je tako treba i čitati: ne sa očekivanjima da ćemo u njoj naći konkretna i konačna rešenja za sve svoje probleme, već kao univerzalna uputstva i putkokaze koje svako čita i tumači na sebi svojstven način.