logo-babun

[... proizvoda]
Naslovna » Webmaster

Morihej Uješiba

subota, 19 februar 2011 23:40 Published in O autorima

Morihej Uješiba rođen je 14. decembra 1883. godine u gradu Tanabe. Tanabe se nalazi na obali drevnog Ki distrikta (danas poznatog po imenu prefektura Vakajama). Distrikt je čuven po svojim prirodnim lepotama – ogromnim planinskim vencima, čudesnim šu­mama, veličanstvenim vodopadima, stotinama lekovitih toplih izvora, bogatim voćnjacima i predivnom zalivu.

Premda je Morihej veći deo svog kasnijeg života proveo daleko od Vakajame, on je svoj rodni kraj često posećivao, govoreći: „Bez obzira gde se nalazio, uvek ću u srcu biti dete Kumana.“ Morihejev otac Joroku je bio imućni zemljoposednik i gradski većnik, a njegova majka Juki beše u rodu sa klanom Takeda, jednom od najznačajnijih starih samurajskih porodica. Morihej je bio jedini sin u porodici (imali su četiri ćerke) i smatrali su ga božijim darom.

Mladost

Morihej je rođen prerano, pa je bio slabašan i bolešljiv dečak, ali je zato izrastao u prilično snažnog tinejdžera, i to zahvaljujući svakodnevnim aktivnostima u prirodi koje su se sastojale od plivanja i pecanja u zalivu u proleće i leto, i planinarenja u jesen i zimu, sa dodatkom sumo rvanja.

Stanovništvo Kumana je veoma pobožno. Od svoje pete godine Mo­rihej je ustajao u četiri sata ujutru da bi pratio majku koja je svakog dana odlazila da se pomoli lokalnim bogovima. Morihej je proveo veliki deo svoje mladosti na hodočašćima, posećujući mnogobrojne planinske hra­move i praktikujući misogi, šintoistički ritual pročišćenja koji se obavlja u vodama vodopada i okeana. Morihej je bio opčinjen pričama koje su pri­povedali lokalni čarobnjaci poput čuvenog En no Gjođe, prvog ja­mabušija (planinskog askete) i nikada mu nije bilo dosadno da sluša o čudima koje su izvodili čudotvorci kao što je bio budistički svetac Kukai, osnivač manastira Šingon na planini Koja. Od najranijeg detinjstva je Morihej i sam imao mistična iskustva. Na primer, dešavalo mu se da potpuno mračnu planinsku stazu kojom hoda odjednom osvetli sablasna svetlost, ili ga prožme osećanje da je lak poput ptice koja leti visoko iznad planinskih vrhova.

Moriheja su poslali u školu pri hramu da izučava teška konfucijanska kla­sična dela, ali je on mnogo više voleo da učestvuje u spektakularnim ezo­teričnim ritualima šingon budizma.

Zrelost

Godine 1901. uz pomoć oca i nekih bogatih rođaka, osamnaestogodišnji Morihej se uputio u Tokio da tamo potraži svoju sreću. Imao je uspeha i razvio sopstveni biznis, ali gradski život nije bio za njega. Napokon je Morihej predao svoju firmu zaposlenima i, ne sastavivši u gradu ni godinu dana, vratio se bez prebijene pare u Tanabe. Tokom svog boravka u Tokiju počeo je da uči  buđucu, tradicionalnu japansku borilačku veštinu, a takođe se bavio i zen meditacijom u jednom hramu u Kamakuru-u.

Oktobra 1902. Morihej je oženio Hacu Itogavu. Zatim se 1903. prijavio u vojsku i bio poslat u jedan puk stacioniran u Vakajami. Sukob između Japana i Rusije se zahuktavao pa je postalo očigledno da će doći do oružanih sukoba između dve zemlje. Ispoljavajući žestoku borbenost, što je bila kompenzacija za njegov nizak rast, jer je Morihej imao svega metar i pedeset i šest sentimetara, dakle, manje od minimuma potrebnog za vojnu službu odnosno za prolaz na testu fizičke spremnosti koji u prvi mah nije uspeo da položi, Morihej je postao izuzetan vojnik u trenutku kada je konačno ušao u vojsku: marširao je, pucao i vežbao bolje od svih drugih vojnika u svom puku. Godine 1904. zaista je izbio rat između Japana i Rusije, a Morihej je 1905. poslat na Mandžurijski front. Njega nisu puštali da učestvuje u glavnim bitkama zato što je bio jedini sin u svojoj porodici, ali je kao pripadnik vojne policije učestvovao u akcijama protiv kineskih bandita. Rat se završio brzo (ali sa mnogo krvi prolivene sa obe strane) i već 1905. Japan je izvojevao pobedu.

Borilačke veštine

Godine 1909. Morihej je pao pod pozitivan uticaj eskcentričnog Ku­ma­gusu Minakata (1867-1941), povratnika koji se vratio u Tanabe nakon mnogo godina provedenih u inostranstvu. Morihej od Kumagusua nije dobijao pacifističke ideje jer je ovaj bio izbačen iz Britanskog muzeja kada je udario jednog kolegu istraživača zbog rasističke primedbe, ali je bio inspirisan Kumagusuovim širokim obrazovanjem, internacionalnom vizijom i spremnošću da prihvati svaki izazov.

Godine 1915. Morihej se susreo sa izuzetnim Sokaku Takedom (1859-1943) velikim učiteljem daito rju aiki đucua. Sokaku je bio oličenje poslednje generacije starih ratnika. Rođen u Aizu (mesto koje se nalazi u današnjoj prefekturi Fukušima), rodnom mestu nekih od najopasnijih samuraja u Japanu, Sokaku je počeo da dobija lekcije iz smrtonosnih borilačkih veština čim je prohodao. Njegova mladost bila je posvećena putovanjima po čitavom Japanu i treninzima sa najboljim majstorima bo­rilačkih veština, te učestvovanju u uličnim borbama sa više protivnika. Kada mu je bilo petnaest godina ubio je nekoliko siledžija i ubica, a sa dvadeset i dve se borio protiv četrdesetak građevinskih radnika u tuči koja je postala poznata kao događaj iz Nihonmacua (po gradu gde se tuča dogodila). On je tada ubio osam ili devet radnika i ranio mnoge druge. Iako je u borbi i sam zadobio opasne rane, Sokaku je uspeo da pobegne. Pomilovan je, jer su mu vlasti poverovale da se radilo o samoodbrani, ali su mu oduzele mač. (Kasnije je čak i bez mača nastavio da pobeđuje brzoplete izazivače, pa je jednog čak dokrajčio bambusovim mačem.)

Nakon ovog događaja, Sokaku je nestao i nije se pojavljivao nekoliko godina. Kada se ponovo pojavio 1898, ovog puta kao učitelj daito rju aiki đucua, stalno je menjao mesto boravka – što ne iznenađuje jer je imao veliki broj neprijatelja koji su se bili zakleli na osvetu. Hodao je okolo sa svojim štapom u kome se nalazilo skriveno sečivo i držao nož u kimonu. Sokaku bez pratnje nikada nije ulazio ni u jednu zgradu, čak ni u sopstvenu kuću, Takođe, čini se da je Sokaku povemeno slao Moriheja da se obračunava sa ubicama koji su tragali za ovim daito rju majstorom, delujući kao njegov „zamenik“. Ovo je za Moriheja bilo neposredno iskustvo smrtonosnog napada. (Treba reći, doduše, da iako je Sokaku bio bez konkurencije u uličnim tučama, njegov način prikrivanja tajni borilačkih veština ogledao se u ovakvim izjavama: „Počuj nečujni zvuk, sagledaj bezoblični oblik. U trenu pročitaj misli svog protivnika i ostvari pobedu bez takmičenja.“)

Treniranjem, ali i dugogodišnjim teškim radom, nošenjem ogromnih cepanica i napornim životom doseljenika (koji je uključivao i savladavanje razbojnika i odbeglih krimanalaca kojih je bilo mnogo na nečuvanoj gra­nici) Morihej je stekao strahovitu snagu. Uprkos tome, on se osećao neispunjeno i osujećeno i kao majstor borilačkih veština i kao ljudsko biće. Kada su iz Tanabea do njega stigle vesti o teškoj bolesti njegovog oca, Morihej je odmah svoje imanje poklonio Sokakuu i 1919. zauvek napustio Hokaido posle sedam godina života u njemu.

Na putu kući Morihej je impulsivno odlučio da poseti centar omoto kio religije, koji se nalazio u Ajabeu, kako bi se pomolio za očevo zdravlje. Tamo je imao još jedan značajan susret, ovog puta sa enigmatičnim Onisaburo Degučijem. (1871-1947). Nekoliko meseci nakon očeve smrti – Joroku je umro pre nego što je Morihej stigao u Tanabe, upravo onako kako mu je Onisaburo predskazao da će se dogoditi – Morihej je postao Onisaburov učenik i 1920. se sa familijom preselio u sedište omoto kio religije u Ajabeu.

Pozne godine

Mada je izgledao dosta strogo i opasno u svojim četrdesetim i pedesetim go­­dinama, kasnije se Morihej transformisao u idealni lik taoističkog besmrtnika: duga, lepršava bela kosa i bela brada, ozbiljno držanje, ži­vahne oči i predivan osmeh.

Morihej je imao širok krug poznanika i posetioci su se nizali jedan za drugim – bilo je tu aristokrata, političara, religijskih vođa, poslovnih ljudi, majstora borilačkih veština, atletičara, glumaca iz pozorišta Kabuki, japanskih plesača, naučnika, filmskih zvezda – svi oni su dolazili da ga posete u njegovom dođou u Tokiju. Dolazili su po nadahnuće ili savet.

Smrt

Neposredno pred smrt Morihej je rekao jednom posetiocu: „Jašem na krilatom konju i posmatram predivan svet odozgo.“ Svojim učenicima je rekao: „Dođite i uhvatite se za ruke sa starim dedom da ujedinimo čitav svet. Mi nemamo neprijatelja u aikidou, niko od nas nije stranac onom dru­gom. Svaki dan trenirajmo kako bismo učinili ovaj svet mirnijim.“ Poslednje kaligrafsko delo koje je Morihej nacrtao četkicom bilo je hikari ili „svetlost.“ Morihej je rekao: „Za mene se ovaj svet nalazi u kraljevstvu svetlosti. Svetlost osvetljava sve stvari. Ponekad je ta svetlost vatreni krug, ponekad nežno zračenje.“ Morihej je umro u zoru 26. aprila 1969. u svom domu u Tokiju. Imao je osamdeset i šest godina.



Džefri Gitomer

subota, 19 februar 2011 23:39 Published in O autorima

Džefri Gitomer je autor "Nju jork tajmsovog" bestselera Biblija prodaje, Mala crvena knjiga o prodaji, Mala crna knjiga o vezama i Mala zlatna knjiga o DA. Sve njegove knjige bile su bestseleri na www.amazon.com, uključujući i Zadovoljstvo kupca je neprocenjivo, Vernost kupca je neprocenjiva, Patersonovi principi prodaje, Mala crvena knjiga odgovora, Mala zelena knjiga o sopstvenom putu, Mala platinasta knjiga Ča Činga i Mala plava knjiga o poverenju. Džefrijeve knjige pojavljivale su se na listi bestselera više od 750 puta i prodate su u milionskim tiražima širom sveta.

Preko sto prezentacija godišnje

Džefri održava javne i korporativne seminare, organizuje godišnje susrete prodavaca i vodi na internetu žive programe o prodaji, vernosti kupaca i ličnom razvoju.

Velike korporativne mušterije


Među Džefrijevim mušterijama su Koka-kola, Dr Horton, Katerpilar, BMW, Kimpton hoteli, MekGregor golf, Tajm vorner, AjBiEm, Nju jork post, Vels fargo banka, Hilton i stotine drugih.

Za milione čitalaca svake sedmice


Džefrijeva kolumna, Potezi u prodaji, pojavljuje se u biznis žurnalima i novinama u Sjedinjenim državama i Evropi, a čita je više od četiri miliona ljudi svake sedmice.

Na internetu

Džefrijevi VAU! veb sajtovi, www.gitomer.com i www.trainone.com, imaju preko sto hiljada poseta nedeljno. Njegova prisutnost na vebu i umešnost u e-komercu pomerila je granice i uspostavila nove standarde prodaje, naišavši na veliko odobravanje i čestitanja njegovih kupaca.

On-lajn obuka prodaje

On-lajn treninzi i lekcije dostupni su na www.trainone.com. Njihov sadržaj  predstavlja čisti Džefrijev — zabavni, pragmatični, stvarni svet — i može se odmah implementirati. TrainOne's inovacije su vodeće na polju e-obuke.

Sejls kofein

Džefrijev nedeljni e-zin, "Sejls kofein" (Sales Caffeine), je motivator prodavcima koji se isporučuje svakog utorka uveče na više od 500.000 adresa besplatno. "Sejls kofein" pruža priliku Džefriju da prenese vredne informacije o prodaji, strategijama i odgovori na pitanja profesionalnih prodavaca. Možete se prijaviti na  www.salescaffeine.com.

Priznanje za kvalitet prezentacije

1997. godine, Džefri je dobio priznanje Sertifikovanog profesionalnog govornika (Certified Speaking Professional - CSP) od strane Nacionalnog udruženja govornika. U poslednjih 25 godina ovo priznanje je dobilo manje od 500 govornika i to je najviša nagrada koju ovo udruženje daje.

Hol slavnih govornika

Avgusta, 2008, Džefri je primljen u Hol slavnih govornika Nacionalnog udruženja govornika. Ovo priznanje, CPAE (Counsel of Peers Award for Excellence), dodeljuje se profesionalnim govornicima koji su postigli vrhunski kvalitet izvođenja. Svaki kandidat mora demostrirati majstorstvo u sedam kategorija: originalnost materijala, jedinstvenost stila, iskustvo, način držanja govora, imidž, profesionalizam i komunikacija. Do danas, primljeno je ukupno 191 svetskih govornika, među kojima su Ronald Regan, Art Linkleter, Kolin Pauel, Norman Vinsent Pil, Erl Najtingejl, Brajan Trejsi i Zig Zigler.

Dajem ono što istinski vredi na prvom mestu. Pomažem ljudima. Nastojim da budem najbolji u onome što volim da radim. Uspostavljam odnose na dugoročnoj osnovi sa svima. Zabavljam se (i to činim svakog dana).

Jamamoto Cunetomo

subota, 19 februar 2011 23:37 Published in O autorima

Jamamoto Cunetomo (山本 常朝), poznat još i pod imenom  Jamamoto Jočo (11. jun 1659 – 30. novembar, 1719) bio je samuraj iz prefekture Saga, u provinciji  Hizen, kod gospodara Nabešime Micušige. Jamamoto je trideset godina posvetio svoj život služenju svog gospodara i njegovog klana. Kada je 1700. godine Nabešima preminuo, Jamamoto nije odabrao da sledi svog gospodara u smrti (junši), zbog toga što njegov gospodar za života nije odobravao ovu praksu. Jamamoto je sledio želju svog gospodara i odustao od tog čina. Nakon nekih nesuglasica sa Nabešiminim naslednikom, Jamamoto je odustao od svetovnjaštva i povukao se kao samotnjak u planine. Kasnije, (između 1709. i 1716. godine) on je prenosio svoje misli svom prijatelju samuraju Curamoto Taširou. Mnogi od ovih aforizama su u vezi sa razmišljanjima oca njegovog gospodara, kao i njegovog dede Naošigea, kao i o mogućim stranputicama samurajske kaste. Ovi komentari su prikupljeni i objavljeni 1716. godine u delu pod nazivom Hagakure, što bi se najbolje prevelo kao U senci lišća ili Skriveno lišće.

Hagakure nije bilo naširoko poznato za vreme Cunetomovog života kao ni u godinama nakon njegove smrti, ali je do 1930. godine u Japanu bilo prepoznato kao jedno od najbitnijih dela koje na najbolji način reprezentuju misao bušidoa.

Cunetomo je verovao da postati jedno sa smrću u mislima, za života, predstavlja najviše postignuće čistote i usredsređenosti. On je osećao da odlučnost da se umre proizvodi najviše stanje života, blaženstva i divote koje oni što su zaokupljeni očuvanjem života ne mogu ni zamisliti. Na osnovu njegovih promatranja, neki ga vide kao čoveka od neposrednog delanja, a takođe se veruje da se on u Hagakureu osvrnuo i na legendu o Četrdeset sedam ronina (glavni događaj u njegovom životnom dobu), kritikujući njihovu, u suštini, zakasnelu reakciju.

Jamamomo Cunetomo je takođe poznat kao Jamamoto Jočo, a to je ime koje je on uzeo nakon što se povukao i zamonašio.

Rut Drejer

subota, 19 februar 2011 23:37 Published in O autorima

Rut Abrams Drejer je rođena i odrasla u Vašingtonu.  Putovala je svuda po svetu a trenutno živi u Tajleru, Teksas. Kao umetnica, ona slika višeslojne slike koji podsećaju na snolike pejzaže. 1988 godine, započela je pisanje  knjige "Nikolaj & Helena Rerih, duhovno putovanje dva umetnika i mirotvorca",  nakon što se vratila sa puta u Indiju gde se uputila u numerologiju. Njena knjiga o bračnom paru Rerih je za nju "zaokruženje životnog dela".  Pisanje te knjige je definitivno promenilo njen život.

Rut je autorka knjige "Numerologija, moć brojeva" (koja je revidirana i objavljivana četiri puta) i koautorka softvera SajberPro Numerologija na CD-u. Njena spiritualna tumačenja brojeva mogu se porediti sa uvidima Edgara Kejsija (Edgar Cayce), čuvenog američkog vidovnjaka. Njena knjiga, koja je jedinstvena među numerološkim knjigama, sadrži informacije koje su uglavnom originalne... to važi naročito za glavne brojeve, broj postignuća (bitno za starije ljude) i objašnjenje veze leve i desne moždane hemisfere i brojeva.

Numerologija pomaže ljudima da promene pogled na svoj život. Kao jedan drevni sistem prilagođen savremenom dobu, ona pruža ljudima jasno razumevanje o tome ko su, te pojašnjava put njihovih duša gradeći njihov lični almanah ciklusa i godina.  Pod vođstvom svog mentora, dr Džuno Džordana (Dr. Juno Jordan), gospođa Drejer nas direktno povezuje sa energijama grčkog filozofa i matematičara Pitagore.

Rut Drejer je jedan od pet najboljih živih numerologa u svetu. Njena tumačenja su od velike pomoći, perspektivna, krcata uvidima, pouzdana i nadasve poletna. Kroz svoj rad utiče na uravnotežavanje karme, pa njeni klijenti često doživljavaju veću otvorenost i slobodu koja im pomaže u tome da restruktuiraju svoje živote.

.

 

Morin Mardok

subota, 19 februar 2011 23:36 Published in O autorima

Morin Mardok je psihoterapeut i spisateljica, autorka šest knjiga. Njeno najpoznatije delo je "Žensko viteško putovanje" (The Heroine's Journey: Woman's Quest for Wholeness, Shambhala, 1990). Napisala je još i: The Heroine's Journey Workbook (Shambhala, 1998); Fathers' Daughters (Fawcett, 1996); Spinning Inward: Using Guided Imagery with Children (Shambhala, 1987).

Žensko viteško putovanje predstavlja zamisao o ženskom mitskom pohodu na koji žena kreće da bi iscelila duboku povredu njene ženske prirode na ličnom, društvenom i duhovnom nivou. Ona polazi na to duhovno i psihološko putovanje da bi postala celovita i integrisala sve delove svoje prirode. Ponekad je ovo putovanje svesno, ali u najvećem broju slučajeva nije. Dakle, „žensko viteško putovanje“ je ženin mitski pohod u kome ona nastoji da izleči svoju žensku prirodu. U knjizi su opisani putevi i stranputice savremenih žena i boginja iz mitologije, a potanko su obrađene i sve etape „ženskog viteškog putovanja“:

Na svojim kursevima  koju je autorka vodila sa ženama svih životnih doba, Mardokova primenjuje različite vežbe, te koristi pisanje, umetnost, rad sa snovima i aktivnu imaginaciju, kako bi bacila jasniju svetlost na taj pohod. Veštine naučene na tom arhetipskom putovanju ohrabruju ženu da preduzme i neke šire poduhvate u pravcu osvešćivanja ljudi i održavanja ravnoteže života na zemlji.

Proces individuacije
Karl Gustav Jung i Erik Erikson su oboje naglašavali razvoj odraslih u svojim teorijama. Za Eriksona, razvojni zadatak srednjeg doba je napraviti izbor između "generativnosti" i "stagnacije". Zadržavanje na spolja orijentisanom putu ego razvoja i razmišljanja lišenog samoposmatranja vodi u stagnaciju i duhovnu sušu. Nasuprot tome, intospektivno okretanje ka unutra sa ciljem da čovek ostvari celovitost i ravnotežu u svom životu, može dovesti do prevazilaženja ega i čoveka osposobiti za prenošenje mudrosti mlađim generacijama, probuditi njegovu "generativnost". Po Jungu, čoveka na putu do integracije vodi nesvesna težnja da otkrije svoje središte, celovitost i smisao, jedan unutrašnji poriv da suprotne aspekte svoje ličnosti dovede u ravnotežu. 

Morin Mardok, pak, u svojoj knjizi opisuje proces induviduacije u životu žene koji se sastoji od različitih etapa:

•Odvajanje od ženstva

•Put iskušenja

•Spiritualna suša

•Inicijacija i silazak

•Ponovno povezivanje sa ženstvom i savladavanje rascepa majka/ćerka

•Isceljenje ranjenih delova unutrašnjeg muškarca

•Tajno venčanje

Mnoge današnje žene pronalaze u delu Morine Mardok upravo onaj model koji se uklapa njihovo životno iskustvo i koji im može biti od koristi u njihovoj potrazi za celovitošću i duhovnom zrelošću.

  • «
  •   
  •  « 
  •  1 
  •  2 
  •  3 
  •  » 
  •  »] 
  • »
Strana 1 od 3